Sastav govori o smaku sveta i oproštaju od poslednih ljudskih emocija dok gori sve što je vidljivo.
ISEČAK IZ SASTAVA: ... Zamišljam sebe kako sedim na nekom proplanku i gledam u nebo koje paraju vatrene lopte. I nebo plače. Ali to ne pomaže. Vatra se ne gasi. A plamene kapi padaju po meni. Pale i gase u isto vreme. Osećam ih, ali ni ne pokušavam da se pomerim. Uživam u ovom zadnjem ljudskom osećaju...
