Laza Kostić je u stihovima ispričao priču o nastanku pesama koje se u vidu mreže pletu u pesnikovoj glavi. Ti snovi paraju noću ono što je dan satkao. Jer, pesma se ne stvara racionalno, ali, u isto vreme, ne može ni da postoji samo u imaginarnom obliku, kao roj misli koje lebde nad pesnikovom kosom. Zato je potrebno uskladiti dva sveta. Uzeti čisti san i dati mu formu reči...
