Pretražite ovaj sajt:

.

.

Most i sudbine ljudi i život kao neshvatljivo čudo u romanu Na Drini ćuprija (Šifra 2559)

Kroz vekove se kraj mosta umiralo, a svako umiranje značilo je i po jedno novo rađanje. Kada čovek umre, za njim ostaju uplakani on koji su ga voleli, ali i oni ubrzo ponešeni nekim drugim obavezama i osećanjima zaboravljaju na tugu i okreću se budućnosti. Ali, most! On je svom darodavcu spomenik sazidan za života.



Broj reči: 447

Postovi