Jedna moja generacijska poruka (Šifra:2434)

Ljudsko srce je izgubilo svoju osnovnu namenu, prestalo da bude dom u kom stanuje ljubav. A šta je čovek koji je zaboravio da voli, da se nada i žali? U kamen pretvoreno, u prah smrvljeno, pesma bez rime i reč bez odjeka...


Broj reči: 426